Prekvalifikacija za medicinsku sestru - privatna medicinska škola, ispiti, praksa i sve što treba da znate

Da li razmišljate o promeni karijere i prekvalifikaciji u medicinsku struku? Ako ste završili neku drugu srednju školu i želite da postanete medicinska sestra ili tehničar, sigurno se suočavate sa brojnim pitanjima - od toga kako upisati privatnu medicinsku školu, preko spiska ispita koje treba položiti, do organizacije prakse i cene školarine. U ovom tekstu saželi smo najvažnije informacije na osnovu iskustava desetina polaznika koji su već prošli kroz ovaj proces. Pročitajte šta vas očekuje i kako da što lakše dođete do diplome za medicinsku sestru - tehničara ili medicinsku sestru - vaspitača.

Šta znači prekvalifikacija, a šta dokvalifikacija u medicinskoj školi?

Prekvalifikacija je oblik vanrednog školovanja koji omogućava osobama sa završenom srednjom školom jednog smera da se obrazuju za potpuno drugo zanimanje - u ovom slučaju za medicinsku sestru ili tehničara. Dokvalifikacija, s druge strane, podrazumeva prelazak sa trećeg na četvrti stepen stručne spreme, najčešće uz promenu usmerenja. Oba programa realizuju se kroz polaganje razlike predmeta - dakle, polažete samo one predmete koje niste imali u prethodnom školovanju, dok vam se opšteobrazovni predmeti (srpski, matematika, fizika, hemija i slično) priznaju.

Na primer, ako ste završili gimnaziju ili veterinarskog tehničara, na prekvalifikaciji za medicinskog tehničara imaćete da položite uglavnom samo stručne predmete iz medicinske struke - anatomiju, zdravstvenu negu, farmakologiju, interne bolesti i tako dalje. Broj ispita kreće se od petnaestak do preko dvadeset pet, u zavisnosti od toga koliko se programa poklapalo sa vašom prethodnom školom.

Privatna medicinska škola ili državna - šta je bolje za prekvalifikaciju?

Iako državne srednje medicinske škole nude program prekvalifikacije, veliki broj odraslih odlučuje se za privatne ustanove. U gradovima poput Novog Sada i Beograda, dve privatne škole posebno su poznate po ovakvim programima: radi se o ustanovama koje nude mesečne ispitne rokove, fleksibilno plaćanje i mogućnost da se ispiti polažu u više gradova. Upis traje tokom cele godine, što je velika prednost u odnosu na državne škole gde se upis vezuje za jesen i proleće.

Najveće prednosti privatne medicinske škole su:

• Ispitni rokovi svakog meseca (obično krajem meseca) - možete polagati tri predmeta po roku, pa se ceo proces završi i za godinu dana ili manje.
• Školarina se plaća u ratama, što je olakšavajuća okolnost za zaposlene.
• Dobijate CD sa ispitnim pitanjima i organizuju se neobavezne konsultacije koje vam pomažu da se fokusirate na najvažnije.
• Diploma koju dobijate overena je pečatom Ministarstva prosvete i priznata je - možete se zaposliti i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Naravno, privatna škola je skuplja od državne. Međutim, mnogi polaznici ističu da, kad se saberu svi troškovi putovanja, izlazaka na ispite i izgubljenog vremena, državna varijanta ne mora u konačnici biti jeftinija. Osim toga, u državnim školama ispitni rokovi su nekoliko puta godišnje i broj mesta je ograničen, dok privatne škole primaju znatno više vanrednih učenika.

Kako izgleda upis i šta vam je sve potrebno?

Procedura je jednostavna: potrebno je da pošaljete ili lično predate dokumentaciju - overenu fotokopiju diplome i svedočanstava, izvod iz matične knjige rođenih, fotokopiju lične karte, kao i lekarsko uverenje da ste fizički i psihički sposobni za obrazovanje u medicinskoj struci. To uverenje nije klasičan sistematski pregled - dovoljno je da izabrani lekar napiše potvrdu da nemate zdravstvenih smetnji za upis. Ukoliko ste alergični na neke lekove (recimo penicilin), to samo po sebi ne predstavlja prepreku, ali se svakako savetuje oprez i konsultacija.

Nakon prijema dokumenata, ustanova formira rešenje sa spiskom predmeta koje treba da položite po razredima. Često se dešava da vam u roku od nekoliko dana stigne kompakt disk sa ispitnim pitanjima iz svih stručnih predmeta - na vama je samo da učite i prijavljujete ispite. Odabir predmeta za polaganje je vaša odluka, ali morate ići redom po godinama - ne možete polagati predmete iz treće godine dok ne očistite prvu i drugu.

Koji predmeti se najčešće polažu?

Spisak stručnih predmeta za opšti smer medicinska sestra - tehničar tipično uključuje:

• I godina: anatomija i fiziologija, latinski jezik, prva pomoć, zdravstvena nega I
• II godina: higijena sa zdravstvenim vaspitanjem, mikrobiologija i epidemiologija, patologija, farmakologija, psihologija, zdravstvena nega II
• III godina: zdravstvena nega III, interna medicina sa negom, hirurgija sa negom, neuropsihijatrija, infektologija
• IV godina: interna medicina, hirurgija, pedijatrija sa negom, ginekologija sa akušerstvom, medicinska biohemija i drugi

Za smer medicinska sestra - vaspitač, predmeti su delimično drugačiji (prva pomoć se pojavljuje kasnije, više je pedagogije, dečje psihologije, muzičkog vaspitanja itd.). Bez obzira na smer, najviše pitanja i nedoumica uvek se vrti oko anatomije, latinskog i farmakologije, ali iskustva pokazuju da nijedan ispit nije nepremostiv ukoliko se uči redovno i sa razumevanjem.

Saveti za polaganje ispita - kako da što pre stignete do diplome

Anatomija i fiziologija

Anatomija se u privatnim školama uglavnom polaže usmeno. Od kandidata se očekuje da poznaje osnovne podele i latinske nazive kostiju, građu srca, pluća, krvotoka i organa za varenje. Posebno se vrednuje kada neki pojam izgovorite na latinskom - to ostavlja dobar utisak. Ne traže se sitni detalji svake kosti, ali morate znati principe. Najčešća pitanja: kosti glave i grudnog koša, srčane šupljine, aorta, krvni pritisak, plućna maramica, uloga disajnih puteva.

Prva pomoć

Ovde se uglavnom pita: epilepsija, nesvestica, prestanak rada srca i disanja, Heimlich-ov zahvat, veštačko disanje, podela krvarenja, toplotni udar, sunčanica. Praktični deo se retko izvodi jer u trenutku ispita nemate na kome da vežbate, ali se od vas očekuje da opišete postupak.

Zdravstvena nega

U prvom delu nege traže se dekubitus, intrahospitalne infekcije, vitalni znaci (temperatura, puls, disanje), nega očiju i beba. U drugom delu: objektivni i subjektivni simptomi, načini unošenja lekova, anafilaktički šok, reanimacija, uzimanje materijala za analize. U trećem delu dominiraju zdravstveno vaspitanje, rad sa rizičnim grupama, planiranje porodice.

Latinski jezik

Ovo je predmet koji najviše brine polaznike. U mnogim privatnim školama latinski se polaže pismeno i omogućava se pomoć - dobijate unapred pripremljen test ili vam se obezbedi podrška direktora. Profesori su svesni da se jezik ne može naučiti za mesec dana, pa se tolerancija ovde podrazumeva. Savet je da ne trošite previše energije na njega, već da se fokusirate na stručne predmete.

Farmakologija

Od pitanja sa konsultacija izdvajaju se: oblici lekova, doziranje, neželjena dejstva, anestetici, analgetici, antibiotici, insulin, antihistaminici, lekovi za sniženje pritiska. Bitno je znati osnovne grupe i indikacije, a ne napamet sve doze. Ako učite samo potamnjena pitanja sa CD‑a, najčešće će to biti sasvim dovoljno.

Mikrobiologija, patologija, interna, hirurgija

Mikrobiologija: stafilokoke, streptokoke, meningit, salmoneloze, virusne bolesti - dovoljno je znati uzročnike i bolesti koje izazivaju. Patologija: atrofija, tumori, edem pluća, meningitis, encefalitis. Interna: kardiogeni edem, šok, nega bolesnika. Hirurgija: hemostaza, previjanje, anestezija, postoperativna nega. Iz svakog od ovih predmeta biće vam postavljeno dva‑tri pitanja i ocena će zavisiti od toga koliko detaljno odgovorite.

Praksa - gde, kako i po kojoj ceni?

Praksa je obavezna i za svaki razred je predviđen određen broj časova (najčešće 60 časova po predmetu, što ukupno za sve četiri godine iznosi oko 240 časova, odnosno dva meseca svakodnevnog rada). Praksu možete odraditi odjednom na kraju, ili postepeno, kako vama odgovara. Najveći problem na koji polaznici nailaze jeste organizacija prakse u mestu stanovanja.

Privatne škole imaju zaključene ugovore sa određenim zdravstvenim ustanovama (dom zdravlja, bolnica, klinika). Ako stanujete u mestu gde škola nema ugovor, od vas se očekuje da sami pronađete ustanovu koja će vas primiti. U nekim sredinama, poput pojedinih gradova blizu Beograda, glavne sestre bolnica uslovljavaju prijem dodatnim plaćanjem školi ili direktno njima - to je stvar dobre volje i često se rešava upornošću. Iskustva govore da se uvek može naći neko rešenje: ako državna bolnica neće da potpiše, možete se obratiti privatnim klinikama, stacionarima, domovima zdravlja u susednim mestima, ili čak nadležnima na višem nivou (glavna sestra bolnice umesto šefice odeljenja).

Dodatno, za praksu je obavezna sanitarna knjižica - bez nje ne možete ući u zdravstvenu ustanovu. Mnogi su iznenađeni kad čuju da praksa može da se obavi i u privatnim ambulantama, ali to zavisi od dogovora sa školom. Što se tiče troškova, u nekim školama praksa se plaća po 500 dinara po godini za one koji nisu odradili, a u nekima je uključena u školarinu. Obavezno se raspitajte prilikom upisa.

Praktičan savet: ako ste zaposleni u vrtiću ili bolnici, postoji mogućnost da vam se praksa prizna na osnovu radnog iskustva, pod uslovom da dostavite potvrdu o radu. Time možete uštedeti mnogo vremena.

Koliko košta prekvalifikacija u privatnoj medicinskoj školi?

Cene se razlikuju od škole do škole, ali okvirne brojke za najpoznatije privatne ustanove u Novom Sadu i Beogradu su sledeće:

• Školarina: oko 150 evra po godini (ukupno 600 evra za sve četiri godine), plativo u ratama tokom školovanja.
• Ispit: 3000 dinara po polaganju, uplaćuje se pre svakog roka.
• Diplomski (maturantski) ispit: oko 150 evra.
• Praksa: negde se naplaćuje 1500-2000 dinara za test nakon prakse, negde je besplatna.

Ukupno, za nekoga ko ima dvadesetak različitih ispita, ceo proces može da košta između 1000 i 1500 evra, ne računajući kupovinu udžbenika i skripti. Ipak, većina škola dozvoljava da skripte i knjige nabavite po povoljnim cenama preko ovlašćenih kopirnica - komplet za sve predmete retko prelazi nekoliko hiljada dinara.

Napomena: đaci koji su se prekvalifikovali i u državnim i u privatnim školama često ističu da je, kad se sabere svo vreme i izgubljene zarade zbog dužeg trajanja, privatna varijanta isplativija. Ne zaboravite da u državnoj školi plaćate i prijave ispita, overe, a rokovi su ređi, pa proces traje dve do tri godine.

Koliko vremena je potrebno da se završi prekvalifikacija?

Ako ste disciplinovani i izlazite redovno na ispite (po tri predmeta mesečno), sa dvadesetak ispita možete završiti za 6-8 meseci. Naravno, tu je i period potreban za odrađivanje prakse (dva meseca) i pripremu maturskog rada. Realna računica je godinu dana od upisa do diplome, što je neverovatno brzo u odnosu na redovno četvorogodišnje školovanje.

Mnogi kandidati su u početku uplašeni i daju po jedan ispit mesečno, ali kad vide da ide lako, ubrzaju. Najvažnije je da ne pravite duge pauze - kontinuitet u učenju donosi rezultate.

Da li se sa ovom diplomom može raditi u državnoj ustanovi?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja. Odgovor je potvrdan. Privatne srednje medicinske škole poseduju akreditaciju Ministarstva prosvete i njihova diploma je javna isprava, ravnopravna sa diplomom bilo koje državne škole. Nakon završetka školovanja, sledi pripravnički staž od šest meseci (koji u nekim slučajevima može biti i plaćen), a zatim polaganje državnog ispita. Tek nakon položenog državnog ispita možete se zaposliti na neodređeno vreme.

U praksi, mnogi koji su završili privatnu školu već rade u državnim vrtićima, domovima zdravlja i bolnicama. Naravno, kao i u svakoj branši, lične veze i preporuke igraju ulogu, ali sama diploma vam neće predstavljati formalnu prepreku. Iskustvo pokazuje da se prekvalifikacija za medicinsku sestru isplati, posebno ako planirate da tražite posao i u inostranstvu, gde je naša diploma priznata i tražena.

Najčešće greške i kako ih izbeći

• Ne odlažite praksu za poslednji čas - lako se desi da naiđete na administrativne prepreke. Nađite ustanovu što pre i krenite makar sa delom prakse.
• Nemojte da učite napamet bez razumevanja - posebno anatomiju i patologiju. Profesori umeju da postave potpitanje i vide da li ste zaista savladali materiju.
• Koristite iskustva starijih đaka - na forumima i društvenim mrežama postoje grupe gde su već sastavljena pitanja sa konsultacija i potamnjena pitanja sa CD‑a. To će vam uštedeti sate lutanja kroz literaturu.
• Raspitajte se o svemu unapred - koliko tačno ispita imate, koja knjiga ili skripta je najbolja, da li praksa može u privatnoj ambulanti. Svaka informacija koju dobijete direktno od škole može vam olakšati put.

Zaključak - da li se isplati prekvalifikacija?

Ako osećate da je medicinska struka vaš poziv, a trenutno ste bez posla ili želite promenu, prekvalifikacija za medicinsku sestru - tehničara ili vaspitača u privatnoj medicinskoj školi je jedan od najbržih puteva do novog zanimanja. Fleksibilni rokovi, mogućnost da u roku od godinu dana steknete diplomu i konkretna tražnja na tržištu rada čine ovaj korak ispravnim za mnoge.

Ne obeshrabrujte se pričama o birokratiji i teškim ispitima - stotine ljudi pre vas je prošlo isti put i danas rade posao koji vole. Samo budite uporni, organizujte vreme, i iskoristite sve prednosti koje vam privatno obrazovanje pruža. Srećno na ispitima!

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i sastavljen na osnovu uopštenih iskustava polaznika programa prekvalifikacije. Cene i uslovi mogu se razlikovati u zavisnosti od konkretne obrazovne ustanove; uvek proverite aktuelne informacije direktno u školi.