Vodič za letovanje u Grčkoj - poređenje destinacija i iskustva

Svake godine, čim se proleće ugreje, krene ona večita dilema - gde na more u Grčku. Jedni tvrde da je Krit zakon, drugi ne menjaju Halkidiki, treći već godinama istražuju Peloponez, a četvrti se kunu u netaknute plaže Jonskog mora. Prikupljena su iskustva sa brojnih putovanja, razmenjena u dugim razgovorima i na kraju uobličena u jedan celovit pregled - priča o tome šta vas zaista čeka kada se zaputite na letovanje u Grčkoj.

Krit - ostrvo kontrasta i strasti

Počećemo od najvećeg grčkog ostrva, jer upravo oko Krita postoji najviše varnica. Gotovo svaki stanovnik ovog ostrva će vam reći: „Krit nije Grčka“, i to ne iz inata, već iz dubokog uverenja da njihova zemlja ima poseban identitet. Planinski vrhovi prekriveni snegom i more toplo kao čaj - to je slika koja ostaje urezana.

Jedan od posetilaca je ispričao kako su ga prilikom dolaska na Krit meštani dobronamerno upozorili: „Vidimo da voliš devojke, ali se ograniči na one sa strane. Svaka ovdašnja ima nekog strica gore na planini…“ Zvuči kao scena iz filma, ali suština je ozbiljna - Krit je ostrvo gde se tradicija još čuva, a gostoljubivost ume da bude iznenađujuća.

Pitanje interneta na Kritu izazvalo je burnu polemiku. Dok su neki tvrdili da je adsl-om pokriveno i najzabačenije selo, drugi su ukazivali na činjenicu da se na brdu iznad Hanije čeka i po šest meseci na priključak. Istina je, kao i uvek, negde na sredini. U Limenariji, malom mestu na Tasosu (koje je samo po sebi simbol „nerazvijene“ oblasti), svaka porodica ima računar, a priključak stiže za dan. Na Kritu je situacija šarenija - od hotela sa pet hiljada gostiju bez internet kafea, do vlasnika taverne koji jelovnik ispisuje kredom na drvenoj tabli, uprkos greškama, uz reči: „Nisam ja došao kod njih, oni su došli u Grčku. Neka nauče grčki.“

Ipak, Krit ima ono nešto. Plaža Balos, gde se i danas pije voda donesena u buradima, ili selo Sfakia, za koje pričaju da su ljudi plavooki i da odstupaju od uobičajenog izgleda Krićana. Legenda kaže da su vikinzi ili Turci iz Male Azije ostavili svoj genetski trag. Na Kritu se oseća istorija - od Minojske civilizacije, preko vekovne vladavine Venecije, do turskih borbi. Samo ovde krvna osveta još ima svoju težinu i pucnjava na svadbi nije retkost. Ako želite da osetite autentičnu Grčku, Krit je nezaobilazan.

Halkidiki - više od srpske kolonije

Kada neko pomene Halkidiki, mnogi pomisle na Kasandru i slike prepunih plaža, srpske muzike i restorana sa menijem na našem jeziku. Istina, mesta poput Pefkohorija, Haniotija i Neos Marmarasa zaista su prepuna naših turista, posebno tokom jula i avgusta. Međutim, Halkidiki je mnogo više od toga.

Drugi prst, Sitonija, krije mirnije uvale i mesta koja još nisu preplavljena. Psakoudia, Gerakini, Nikiti - ovde možete pronaći smeštaj na samoj obali, uz borovu šumu i kristalno čisto more. Jedan putnik je opisao kako je iz hotela izlazio na terasu, pio kafu, a dete trčkaralo po travnjaku - bez gužve i buke. Za porodice sa malom decom, ovo je raj.

Cene su takođe pristupačnije nego na Kasandri, a autentičnih grčkih kafana ima na svakom koraku. U mestu Nei Pori ili Leptokariji, podno Olimpa, more je plitko i toplo, a večeri su prijatne, bez nesnosne vrućine. Za one koji ne vole da ih vetar nosi, važno je znati da Stavros na početku Halkidikija ume da bude vetrovit, ali zato su plaže duge i peščane.

Noćni život na Halkidikiju uglavnom je skoncentrisan u Kalitei i Haniotiju, gde radi nekoliko diskoteka, a letnji barovi uz more pružaju dobru zabavu do kasno u noć. Ipak, ne očekujte Ibicu; provod je opušten i manje-više se svodi na kafiće i taverne. Cene pića se razlikuju - u Haniotiju ćete pivo platiti 2-4 evra, dok je u Leptokariji duplo jeftinije.

Peloponez - skriveni dragulj kopnene Grčke

Ako vam Halkidiki deluje previše komercijalno, a Krit suviše daleko, Peloponez je alternativa koja sve više dobija na popularnosti. Od Korinta do Olimpije, duž obale Jonskog i Egejskog mora, nižu se mesta koja izgledaju kao da su izašla iz razglednice.

U Lutrakiju, koji je zapravo banja sa termalnim izvorima, leti se okupljaju i stari i mladi. Šetalište duž obale vrvi od života, a kockarnica daje dašak luksuza. Međutim, primetićete dosta penzionera iz Zapadne Evrope - neko to voli, neko ne. Blizina Atine (samo sat vožnje) omogućava jednodnevne izlete do Akropolja, a tu su i Delfi, Epidavros, Mikena.

Mesta poput Vrahatija, Kjata i Ksilokastra nude opušteniju atmosferu, sa prelepim plažama i tavernama gde možete jesti ribu ulovljenu tog jutra. Cena apartmana u sezoni retko prelazi 30 evra za dve osobe, što je veoma povoljno. Put do tamo je sve bolji - od autoputa koji povezuje Atinu i Korint, pa sve do novog velelepnog mosta Rio-Antirio kod Patrasa, koji se prelazi uz putarinu od oko 11 evra, ali je doživljaj neprocenjiv.

Posebno treba istaći obalu od Paralije, Olimpik Biča i Platamona. Ova regija pod Olimpom nudi plitko more idealno za decu, a istovremeno dovoljno kafića i diskoteka da večeri ne budu monotone. „Platamonas ima najlepšu plažu u okolini“ - komentar je koji se često ponavlja, a posebno se izdvaja Miloš Bič (Milos Beach) na par kilometara od Leptokarije, mesto gde se vikendom okupljaju i sami Grci.

Ostrva - od Lefkade do Tasosa

Jonsko more se često opisuje kao najlepše more u Grčkoj, plave i kristalno čiste boje koja podseća na bazen. Lefkada, Krf, Paksos - sve su to destinacije koje privlače one koji traže prirodu i mir, ali i aktivan odmor. Lefkada je posebno očaravajuća sa svojim strmim liticama i peščanim plažama poput Porto Katsikija. Do nje se stiže kolima preko mosta, pa nije potreban trajekt, što je čini pristupačnom za porodična putovanja.

Na drugom kraju, Tasos - zeleno ostrvo na severu Egeja - često se preporučuje za mirniji odmor. Limenarija, Potos, zlatni pesak… more je čisto, a cene su među najpovoljnijima. Jedna posetiteljka je pričala kako je pola ostrva osetila za deset dana, automobilom, jer je svaka plaža drugačija.

Za ljubitelje noćnog života i glamura, Mikonos je sinonim za provod. Ostrvo vetrova (Nisi Anemon, kako ga zovu) mesto je gde se okupljaju svetske zvezde, a parovi istog pola su sasvim uobičajena pojava. Cene su, naravno, visoke, ali iskustvo je jedinstveno. Ako želite nešto između, Rodos nudi bogatu istoriju, živahan grad i fantastične plaže, ali se treba pripremiti na veće troškove.

Putovanje, vize i smeštaj - šta treba znati

Većina putnika iz Srbije bira autobuski prevoz preko agencija, ali sve je više onih koji idu sopstvenim kolima. Vožnja do Soluna traje oko 6-7 sati, do Atine još 5-6 sati. Autoput je uglavnom dobar, osim deonice kroz Makedoniju gde su radovi mogli izazvati kašnjenja. Grčka granica je obično bez većih problema, iako povremeno znaju da zadrže autobuse duže zbog carinskih provera.

Za vizu je potrebno garantno pismo overeno u grčkoj policiji ili KEP-u (Centar za usluge građana). Iskustva su različita - nekima overe bez problema, dok su drugi morali da objašnjavaju ko je nadležan. Najvažnije je da pozivno pismo sadrži izjavu domaćina da preuzima odgovornost za smeštaj i ishranu, kao i da će gost napustiti zemlju po isteku vize. Ambasada u Beogradu obično zakazuje termin u roku od nekoliko dana, a viza košta 35 evra (grupna je 10 evra).

Smeštaj se kreće od apartmana na obali za 25-60 evra dnevno (u zavisnosti od sezone i lokacije) do hotela sa polupansionom. U septembru, koji mnogi smatraju najlepšim mesecom za odmor, cene padaju i do 30%. Važno je znati da Grci u vanglavnoj sezoni (posle 20. avgusta) često daju popuste, pa se isplati putovati u tom periodu.

Hrana i cene - da li je Grčka skupa?

Temu hrane u Grčkoj prati dosta nesporazuma. Na prvi pogled, nedostatak kuvanih jela u manjim restoranima iznenađuje. Međutim, svaki iole veći grad ima estiatório sa domaćom kuhinjom - pasulj u čorbastoj verziji, boranija, sarmice (dolmades), stifado (gulaš) i razne đakonije. U Atini, blizu glavne pošte, postoji maleni restoran sa stolovima na ulici gde se služi čuveni slatki kupus sa teletinom, a na vrhu Olimpa, u jedinom restoranu, pasulj je toliko dobar da ga pamte godinama.

Brza hrana je svuda - giros pita je standardna mera: porcija od 150 grama mesa, somun, pomfrit i prilozi za 1,90 do 2,50 evra. Zanimljivo je da na Kritu isti taj giros zovu suvlaki, a ono što cela Grčka zove suvlaki, Krićani nazivaju kalamaki (štapić). Cene u restoranima su sasvim pristojne: velika porcija sa šniclom i prilozima oko 5 evra. Pizza u pizzeriji od 5-8 evra. Piće: frape kafa od 1,5 do 3 evra (zavisno od toga da li sedite dva sata i zauzimate mesto), pivo od 1 do 4 evra, kokteli oko 5 evra.

U supermarketima su cene često niže nego u Srbiji, posebno za uvozne proizvode. Nutella od 1,85 evra, mlečni proizvodi (jogurt gust kao naše kiselo mleko), maslinovo ulje, začini - sve je povoljno. Zato se ne isplati nositi pune torbe hrane; bolje je na licu mesta istraživati ukuse.

Noćni život i zabava za mlade

Ako ste u potrazi za noćnim provodom, najviše opcija nudi Kasandra na Halkidikiju, posebno mesta Kalitea, Hanioti i Pefkohori. Diskoteke su mahom na otvorenom, rade do zore, a muzika je komercijalna. Cene pića su u skladu sa turističkom ponudom - skuplje nego u susednim mestima, ali i dalje niže nego na ostrvima poput Mikonosa.

U Paraliji i Leptokariji noćni život je raznolik; ima mnogo kafića koji rade do 01h i nekoliko diskoteka. Za mlađu ekipu koja ne želi da troši mnogo, ovo je dobitna kombinacija. Na Kritu je situacija specifična - mesta poput Malije i Sisija su centri za mlade Britance, gde se žurke ne stišavaju. Ipak, treba imati na umu da se tamo sve vrti oko alkohola i glasne muzike, pa nije za porodice.

S druge strane, za porodičan odmor preporučuju se mirnija mesta: Nei Pori, Stavros, Gerakini, Psakoudia, Leptokarija. Ova mesta imaju dovoljno sadržaja za decu (igrališta, plitko more), a istovremeno i nekoliko kafića gde roditelji mogu da se opuste.

Kako izbeći gužvu i pronaći skrivene plaže

Iskusni putnici znaju tajnu - udaljite se od glavnih turističkih arterija. Na Sitoniji, na primer, plaža u uvali pored sela Nikiti ili Agios Nikolaos nudi kristalno more i hlad borova. Na Peloponezu, mesta poput Porto Germeno ili plaža ispod sela Zevgolatió (kod Korinta) su gotovo prazni i tokom špica. Do nekih od njih vode samo kozje staze, ali trud se isplati.

Za one koji putuju kolima, mogućnost iznajmljivanja skutera ili motora je uvek otvorena. Cene su promenljive - isti motor može biti 5 evra dnevno u predsezoni i 20 evra u avgustu, u zavisnosti od vlasnikove procene i popunjenosti. Za vožnju skutera do 50 kubika nije potrebna međunarodna dozvola, ali za jače motore bolje je poneti. Iznajmljivanje automobila takođe može biti povoljno, posebno ako se unapred rezerviše preko agencije.

Grčka - zemlja kontrasta koju vredi otkrivati

Na kraju, jedno je sigurno: Grčka nije monolitna. Dok će vam na Kritu reći da nisu deo Grčke, na Rodosu osetiti kosmopolitski duh, a na Jonskim ostrvima pronaći dašak Italije, svako iskustvo je jedinstveno. Jedna posetiteljka, nakon što je godinama letovala samo na Halkidikiju, odlučila je da proba Peloponez i oduševila se - „Kao da sam otkrila novu zemlju“. Drugi su se razočarali u Knosu, smatrajući ga „grčkim Diznilendom“, dok su treći na vrhu Olimpa pronašli mir i najbolji pasulj na svetu.

Važno je prilagoditi destinaciju sopstvenim željama. Ako volite buku i provod - Halkidiki ili Krit van sezone. Ako tražite mir i istoriju - Peloponez. Romantiku i netaknutu prirodu - Jonska ostrva. Ako ste avanturističkog duha, iznajmite auto i obiđite nekoliko mesta; Grčka je mala, a putevi sve bolji.

Još samo par praktičnih napomena: uvek ponesite nešto toplo za veče, jer blizina planina (Olimp, Kritski planinski venac) donosi svežinu. I ne zaboravite da probate lokalne specijalitete - svako selo ima svoj sir, svoje masline i priču koja čeka da bude ispričana.

Stavros, Paralia, Limenarija, Lutraki, Kefalonija, Lefkada - imena su koja obećavaju. A vi, gde ćete ove godine?